U atri­ju­mu Ljet­nji­kov­ca Bu­ća odr­ža­no je knji­žev­no ve­če na ko­jem su pred­sta­vlje­ne knji­ge „Krik ti­ši­ne” Mi­li­ce Ara­ni­to­vić Pa­po­vić i „Kru­na od ka­me­na” Ma­rin­ka Pa­vi­će­vi­ća. O nji­ho­vim no­vim po­et­skim ostva­re­nji­ma go­vo­ri­li su Du­šan Go­ve­da­ri­ca i Jo­van Dra­ško­vić.
– „Daj da bu­dem s one stra­ne du­ge, ja ni ta­da ne mo­gu bez tu­ge” – po­či­njem sa ci­ta­tom iz ne­ve­se­le pje­sme „S one stra­ne du­ge” Mi­li­ce Ara­ni­to­vić Pa­po­vić iz knji­ge pa­ra­dok­sal­nog na­slo­va „Krik ti­ši­ne”. Od­mah skre­ćem pa­žnju či­ta­o­cu da će na­ći žen­stve­nost, me­ko­ću i sve ono što ru­ši tvrd­nju ne­kih kri­ti­ča­ra da se po­e­zi­ja mo­že svr­sta­va­ti u mu­šku i žen­sku. Tu bi mo­ra­li da se po­sa­vje­tu­je­mo sa knji­ga­ma Ve­sne Pa­run, Ane Ah­ma­to­ve, Da­re Se­ku­lić. Mi­li­ca ima pje­sme, „Taj­ne oda­je du­še”, „Taj­na se ću­ti”, „Mje­se­čev trag”, „Krač­ni­ca lju­ba­vi”, „U za­bra­nje­noj pri­či”, ali ima i iro­nič­na, du­ho­vi­ta, baj­ko­vi­ta pu­to­va­nja. „Pje­sme bez ri­je­či”, „Plus i mi­nus ži­vo­ta u pje­smi”, „Kon­tra­sti”, „No­vi ži­vot” i te­me­lji­tu pje­smu „Sli­je­pi sli­kar”. Pri­vu­ći­će vam pa­žnju pje­sma „Že­na od le­da” iro­nič­nog re­fre­na da bi sli­čan bunt, stra­šću na­mi­gi­va­nja ostva­ri­la u pje­smi „Bu­di dru­ga­či­ja”. Pje­sma i imi­ta­ci­ja ži­vo­ta u is­toj je rav­ni žen­ske sen­zi­bil­no­sti”, re­kao je o no­voj knji­zi Mi­li­ce Ara­ni­to­vić Pa­po­vić pje­snik i knji­žev­nik Du­šan Go­ve­da­ri­ca.
Go­vo­re­ći o knji­zi „Krik ti­ši­ne” pro­fe­sor Jo­van Dra­ško­vić iz Nik­ši­ća re­kao je da autor­ka ga­ji „ve­li­ku bri­gu za vi­zu­el­nu po­seb­nost i lje­po­tu pje­sme”.
– Po­i­gra­va­nje ob­li­ci­ma sa­me ma­te­ri­ja­li­zo­va­ne, pi­sa­ne pje­sme vi­še go­vo­ri o pre­fi­nje­no­sti da­ro­vi­to­sti lir­ske du­še sa­me pje­sni­ki­nje i nje­nom od­no­su pre­ma umjet­no­sti ne­go o esk­pre­siv­no­sti ili po­ru­ka­ma ko­je u se­bi no­se. Sva­ka­ko je do­bar na­go­vje­štaj onog što nas oče­ku­je kad se pre­pu­sti­mo či­ta­nju. Dru­ga oso­be­nost nje­ne po­e­ti­ke ko­ja se mo­že sma­tra­ti po­vr­šin­skom je­ste rit­mič­nost i me­lo­dič­nost pje­sa­ma, što je do­bar put stva­ra­o­ca ka ci­lju – is­ta­kao je Dra­ško­vić.
„Pje­sni­ku, pi­scu knji­ga mno­go zna­či, a ima­ti pri­ja­te­lja istin­sko je bo­gat­stvo. Mi smo ve­če­ras bo­ga­ti,m re­kla je Pa­po­vi­će­va. ona je do­da­la da je o se­bi te­ško pri­ča­ti, pa se za­to pred­sta­vlja svo­jom po­e­zi­jom. Ona je za­hva­li­la CZK na li­je­poj or­ga­ni­za­ci­ji, Ra­dio Tiv­tu kao me­dij­skom spon­zo­ru, op­šti­ni Ti­vat ko­ja je po­mo­gla štam­pa­nje ove knji­ge, kao i pri­ja­te­lji­ma i ko­le­ga­ma po pe­ru.
– Ve­li­ko hva­la Dra­ga­nu Bal­či­ću, na­šem ko­le­gi što je mo­ja i Ma­rin­ko­va knji­ga ugle­da­la svje­tlost da­na – re­kla je Mi­li­ca Ara­ni­to­vić Pa­po­vić.
Pje­snik Du­šan Go­ve­da­ri­ca je o knji­zi po­e­zi­je Ma­rin­ka Pa­vi­će­vi­ća „Kru­na od ka­me­na” je re­kao da je ri­ječ o no­vom dje­lu nje­go­vog „ne­spor­nog, raz­ba­ru­še­nog ta­len­ta i sve­stra­no­sti-sli­ka, mu­zi­ka, knji­ga”.
– Otvo­rio je jed­nu na­šu bo­le­šti­nu, za­vid­nost ili za­vist. Sa­zri­je­vao je u toj sve­stra­no­sti u ko­joj je ob­ja­vio če­ti­ri knji­ge. Ovo je ju­bi­lar­na, pe­ta. U mu­zič­kom svi­je­tu odav­no ima vid­no mje­sto, je­di­no je sli­ka­nje za­po­sta­vio, ako ne ra­ču­na­mo sli­ko­vi­tost nje­go­ve oso­be­ne, pje­vlji­ve po­e­zi­je. „Kru­na od ka­me­na” je va­jar­sko dje­lo. Cr­na Go­ra kao dr­ža­va i me­ta­fo­ra, za­vi­čaj je ovog stva­ra­o­ca a pje­sme „Ko­ro­ta i su­ša”, „Her­ceg­nov­ska”, „Ce­tinj­ska ba­la­da”, „Gra­du Da­ni­lo­vu”, te tri – če­ti­ri pje­sme Nik­ši­ću bu­kval­no su ge­o­gra­fi­ja ze­mlje Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog” – is­ta­kao je Go­ve­da­ri­ca.
Za Jo­va­na Dra­ško­vi­ća knji­ga „Kru­na od ka­me­na” pred­sta­vlja „me­ta­fi­zič­ki pro­stor gdje su se su­sre­la tri umjet­ni­ka-sli­kar, mu­zi­čar i pje­snik Ma­rin­ko Pa­vi­će­vić”.
– U knji­zi su se po­mi­je­ša­le bo­je, sli­ke i ri­je­či. Či­ta­ju­ći knji­gu ste­kao sam uti­sak da su do­mi­nant­na osje­ća­nja no­stal­gi­ja, opo­ra me­lan­ho­li­ja i gor­či­na, pa sam po­vje­ro­vao da op­ti­mi­stič­kih po­ru­ka ima ve­o­ma ma­lo i da ih je autor dao sa­mo u sim­bo­li­ma. Na­kon dru­gog iš­či­ta­va­nja za­pa­zio sam stih „lju­bav će je­di­na spa­si­ti svi­jet” što je po­ra­zi­lo pr­vu mi­sao o ma­nju op­ti­mi­stič­kih po­ru­ka. Vje­ra pje­sni­ka u lju­bav kao spa­si­te­lja či­ta­vog svi­je­ta za­i­sta je sna­žna po­ru­ka za či­ta­o­ca – re­kao je Dra­ško­vić.
Za­hva­lju­ju­ći uče­sni­ci­ma i go­sti­ma Ma­rin­ko Pa­vi­će­vić je pro­mo­ci­ju do­pu­nio svo­jim pje­sma­ma ko­je iz­vo­dio na gi­ta­ri. U čast no­ve knji­ge Tiv­ćan­ka Ru­ži­ca Ci­ko po­klo­ni­la je Ma­rin­ku Pa­vi­će­vi­ću svo­ju umjet­nič­ku sli­ku.Ž.K.